Soft Machine Legacy je započeo svoj život polovinom 2000-tih uključujući starije članove kao što su Hugh Hopper i Elton Dean kao  i novije kao što su John Etheridge i John Marshall.
Album iz 2006 sadrži snimke sa Elton Deanom, ali ovaj, snimljen posle Deanove smrti ima Thea Travisa kao zamenu.

U osnovi je ovo jazz-rock album sa istaknutom električnom gitarom John Etheridgea i saksofonima i flautom Thea Travisa.

Izuzetno melodičan album, precizno odsviran pokazuje koncetrisanost muzičara na zajednički zvuk što je evidentno u "Footlose" i "The Steamer". "The Big Man" ima gromovitu gitaru John Etheridgea i saksofone i loopove Thea Travisa i zahteva vašu pažnju svojim autoritetom.

Za razliku od ove "razbijačke stvari", sledeća "Chloe and the Pirates" (verzija pesme sa albuma "Sixth") je prilično lirska i pokazuje filigransku uigranost muzičara u jednoj elegantnoj i emotivnoj kompoziciji.

"In the Back Room" ima funk osnovu i vesela je u svojoj melodijskoj liniji, čak razigrana. Najlakše ulazi u pamćenje posle prvog slušanja.

Već sledeća "The Last Day" je u sva u free-form jazzu, i predstavlja suštu suprotnost prethodnoj kompoziciji razuđenom formom. "Firefly" je kako i naslov kaže ("Svitac") sva u uzbuđenim visokim tonovima sopran saksofona i solidnim rifovima gitare.

"So English" sa Travisovim loopovima i saksofonima dočarava jednu naučnofantastičnu atmosferu, koju pomno prati Etheridge na gitari.

"Dave Acto" je izuzetno agresivna i disonantna kompozicija pri početku da bi se kasnije razvila u seriju riffova i solaža od strane gitare i saksofona.

Ipak za kraj ostaje najbolje, kompozicija "Anything to Anywhere", Thea Travisa, koja sadrži suptilnu svirku na sopran saksofonu i loopove da bi se odjednom javio John Etheridge sa melodijom koja predstavlja nešto najbolje što su Soft Machine snimili u poslednje vreme. Kompozicija se razvija u nešto zaista magično i predstavlja predivan završetak jednog izuzetnog albuma grupe izuzetnih muzičara.

Slobodan Vlaketić